Savremeno shvatanje permanentnog obrazovanja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18

Savremeni koncept obrazovanja razvijen je na bazi poznatih   osnovnih pravila do kojih se došlo praksom i andragoško - didaktičkim istraživanjima. Učenje se shvata kao proces u kome svaki polaznik ima aktivnu ulogu. Akcenat je na metodama samoučenja (rešavanja problema, vežbanja, komunikacije).
Ključne reči
koncepcija; permanentno obrazovanje; obrazovanje odraslih; koherentnost; razudjenost; dugoročnost.
Definisanje pojmova
Izraz permanentno obrazovanje (permanent education) upotrebljava se u nekoliko različitih značenja. Vijeće Europe upotrebljava ga u značenju permanentnog obrazovanja još od 1971. godine. Francuzi ga kao éducation permanente više rabe u značenju doživotnog obrazovanja, ali i povratnog obrazovanja (éducation récurrente).
“Doživotno (trajno, kontinuirano) obrazovanje često se upotrebljava kao sinonim pojmu permanentnog obrazovanja. Takvo izjednačavanje postepeno se napušta. Razlika između permanentnog obrazovanja (lifelong education) i doživotnog (trajnog) obrazovanja (continuing education) jeste u tome što se permanentna edukacija odnosi na obrazovanje i odgoj tokom celoga života (od rođenja do smrti), dok se doživotno obrazovanje (ili trajno, stalno obrazovanje) odnosi na obrazovanje od završetka nekog stupnja formalnog obrazovanja (obično nakon obveznog obrazovanja) do smrti ili do kraja radnog veka. Dok se permanentnim obrazovanjem i odgojem obuhvata i usklađuje obrazovanje i odgoj dece, mladih i odraslih (prema načelu vertikalnog povezivanja), doživotnim se obrazovanjem usklađuju samo oblici formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja odraslih (prema načelu horizontalnog povezivanja, što znači obrazovanje u različitim oblicima, a ne samo formalno).
Kontinuirano obrazovanje ne treba izjednačavati sa doživotnim obrazovanjem. Filozofija doživotnog obrazovanja obuhvata sve starosne kategorije dok se kontinuirano obrazovanje može shvatiti kao deo obrazovanja odraslih.
Dva su bitna činioca koja utiču na razvoj i intenziviranje KPO. Prvi se označava kao eksplozija znanja, umnožavanje znanja ubrzanim razvojem nauke. Univerziteti su ustanove za proizvodnju novih znanja. Proizvodnja novih znanja i njihova osmišljena difuzija putem KO vodi dojavljanja novih metoda i inovacija koje utiču na prirodu rada i na društveni razvoj. Ogroman je značaj KPO za prihvatanje i preradu novih znanja, za ovladavanje i rukovanje novim tehnologijama, novim metodama rada i upravljanja. U ekonomiji zasnovanoj na znanju rad doživljava izmene. Stručnjaci su u situaciji da obavljaju sve složenije f-je za koje su potrebna znanj i dobra obaveštenost. Nije reč samo o teorijskim znanjima već i o praktičnim veštinama. Zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke, neka će zanimanja nestajati a neka nastajati. To će primorati ljude da se vraćaju obrazovanju, da se prekvalif
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
Mnogo su češće barijere, koje mogu biti otvorene ili prikrivene prirode. Manifestuju se u vođenju obrazovne politike koja KPO ne shvata ozbiljno niti ga posmatra kao značajnu funkciju univerziteta. Barijere proističu iz tradicionalne orijentacije univerziteta i nastavnika. Barijere mogu nastati i zbog finansijskih nemogućnosti, nedostatka opreme i sredstava. Barijere mogu biti i u ličnosti pojedinca. Po jednom istraživanju razlozi za neparticipaciju u KPO su najčešće: nedostatak vremena, individualni problemi, strah od neuspeha, davanje prednosti iskustvu a ne obrazovanju, indiferentnost prema obrazovnim aktivnostima i sl. (o barijerama u Put ka društvu učenja, str:228-231)

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]